Комеморативни скуп посвећен преминулом потпредседнику СОРВС Србије пуковнику др Милојку Николићу

Дана 27. марта у Дому Војске Србије у Београду Савез организација резервних војних старешина Србије организовао је комеморативни скуп посвећен заменику председника и дугогодишњем председнику СОРВС Србије, пуковнику у пензији др Милојку Николићу, који је преминуо 21. марта.

Скупу су, поред чланова породице преминулог, присуствовали представници Министарства одбране, чланови СОРВС Србије и удружења са којима је сарађивао, пријатељи, другови, колеге и поштоваоци.

Председник СОРВС Србије бригадни генерал у пензији Синиша Кресовић, у свом обраћању изнео је основне биографске податке, са посебним освртом на рад др Милојка Николића у СОРВС Србије: 

 „Данас смо се овде окупили да изразимо нашу неизмерну тугу због губитка супруга, оца и деде, колеге, класића, друга и пријатеља, нашег заменика председника и дугогодишњег председника СОРВС Србије, пуковника у пензији др Милојка Николића – Ниџе, како смо га ми, његове колеге и пријатељи, од милоште, завали.

Милојко Николић рођен је 24.2.1952. године у Крушевцу. У то време породица је живела у селу Текије.

С обзиром на то да му је отац био подофицир, основну школу похађао је у Тузли, Лађевцима, Краљеву и Белој Цркви, али је лета проводио у селу Текије из којег му је отац и у селу Ђунис из којег му је мајка. У основној школи је тренирао фудбал, у чему је био изузетно успешан и који му је до краја живота, уз тенис, остао једна од највећих љубави.

Завршио је средњу војну школу у Краљеву и Ваздухопловно-техничку академију у Рајловцу.

Прво радно место (1975) – командир самосталног вода везе у ракетно техничком дивизиону 250. рбр ПВО. Након тога прелази у војну службу безбедности и распоређен је у Скопље у 450. ракетни пук противваздушне одбране, 1978. године.

Завршава школу органа безбедности у Обавештајно-безбедносном центру у Панчеву 1981. године, и бива распоређен као орган безбедности у Приштини на место начелника безбедности у 83. ловачком авио пуку.

Године 1986. премештен је у Команду ваздухопловства и против-ваздушне одбране у Земуну, а убрзо након тога у Обавештајно-безбедносни школски центар у Панчеву и потом у обавештајни центар у Нишу.

Током рата ангажован је у Љубљанском корпусу (гранични одсек Ајшевица, надомак Нове Горице, који покрива границу према Италији).

У периоду 1991/92. ангажован је у тиму Управе безбедности који треба да, преко заробљених припадника хрватских паравојних формација, разобличи сецесију и ратне злочине.

По завршетку рата распоређен је у 224. центар за електронско извиђање као орган безбедности. Након завршетка двогодишњих редовних последипломских студија, преузима дужност у Институту за ратну вештину, где је магистрирао и докторирао. Пензионисан је у августу 2005. године у чину пуковника.

У пензији се ангажује као универзитетски професор, тежишно у пољу корпоративне безбедности. Био је саветник на Институту „Торлак“ од 2009. до 2013. године и председник СОРВС Србије од 2014. до 2023. године.

Са супругом Миром, живео је у Земуну и има два сина – Александра и Филипа. Преминуо је 21.03.2026. године у 13:28 часова на клиници за гастроентерологију ВМА.

За председника Савеза организација резервних војних старешина Србије изабран je 2014. године. Затекао je организацију на ивици гашења.

Несебичним залагањем, напорним радом и упорношћу да убеди чланство и надлежне у Министарству одбране, успео је да Савез и градске и општинске организације резервних војних старешина поново оживи.

Захваљујући Милојку и његовом огромном труду, Савез је повратио статус „удружења од посебног значаја за одбрану“. Године 2019., поводом 100 година постојања Удружења РВС, од министра одбране примио је „Златну плакету Министарства одбране“.

Средствима додељеним од Министарства одбране 2019. године,  све активне градске и општинске организације РВС опремљене су основним средствима за рад и пружена им је и финансијска подршка за основне оперативне трошкове, оформљен је информациони систем са базом података о резервним војним старешинама, члановима организација. На локалу су формиране нове организације РВС.

Покренуто је наше гласило „Први позив“.

Посебно је значајно укључивање Савеза у заједничку Иницијативу Министарства просвете и Министарства одбране о увођењу садржаја одбране у завршним разредима средњих школа 2019. године. РВС су ангажоване у извођењу наставе. Та активност и даље траје и све више добија на значају, имајући у виду имплементацију Концепта тоталне одбране.

Био је скроман и посвећен породици на коју је био веома поносан. Није волео да се хвали, иако је имао много разлога за то. Оба сина су му успешни млади људи са импресивним каријерама, сваки у својој области – Александар као оперски редитељ, познат ван граница Србије и Филип, официр ВС.

Увек је истицао да је супруга Мира најзаслужнија за њихова, као и његово постигнуће.

Одласком др Милојка Николића остаје ненадокнадива празнина.

Ниџо, почивај у миру.“

Члан Управног одбора СОРВС Србије и дугогодишњи сарадник преминулог, Марко Јеремић, у свом емотивном обраћању, између осталог је рекао:

„Не опраштамо се само од бившег председника Савеза, већ од човека који је био ослонац, сигурност и тихи покретач свега што смо заједно радили.

Имао сам привилегију да будем заменик, али пре свега – да будем његов сарадник и пријатељ. Радити уз њега значило је сваког дана учити шта значи бити одговоран према људима, како се ради без галаме, како се бори без сукоба и како се остаје човек и онда кад је најтеже.

Милојко је био поуздан човек, онај коме се верује без резерве. Кад је било тешко, знали смо да ће он остати миран, достојанствен и спреман да нађе прави пут.

Био је борац – али тихи борац, који је снагу показивао стрпљењем, културом и разумевањем за сваког човека.

Својом мирноћом и мудрошћу умео је да окупи људе, да нас подстакне да будемо бољи и да увек тражимо решење, а не разлог за одступање.

Својим радом подиго је углед РВС, како у војним структурама, тако и у цивилном друштву.

О научном путу преминулог говорио је представник Клуба генерала и адмирала Србије генерал-мајор у пензији проф. др Спасоје Мучибабић, који му је био председник комисије приликом одбране магистарског рада и докторске дисертације.

Испред Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције Србијe обратио се председник Извршног одбора пуковник у пензији Благоје Љубисављевић, који је  говорио о Милојковом ангажовању у њиховом Удружењу, у коме је био члан Извршног одбора од оснивања Удружења 2021. године. У вези са радом у органима безбедности присетио се изазова и ризика којима су били изложени  током извршавања задатака у којима су заједнички учествовали. 

Испред Удружења породица палих бораца ратова од 1990. године Р. Србије, обратила се председница Добрила Копривица, која је истакла одличну сарадњу са СОРВС Србије и Милојков допринос јачању сарадње свих удружења која се налазе у Дому ВС.

„Твоја дела остала су „уклесана“ у сегмент онога „не заборавља се“ … Морам да истакнем пијетет који си имао према погинулим браниоцима отаџбине и њиховим породицама, трудио си се да помогнеш, на чему смо ти бескрајно захвални. Помагао си несебично из срца – такав си био.

Немогуће је описати празнину, тугу, која се сада нечујно ушетала у животе свих нас, твојих колега, пријатеља, комшија…

Доброта много зна и може, а говори осмехом… Осмех ће остати синоним за тебе, драги наш Ниџо. Заувек ћеш остати у нашим срцима. Нека те анђели чувају. Вечна ти слава и хвала!“  

У име породице обратио се Милојков син Филип, који се захвалио на поштовању које је на овом скупу исказано његовом оцу.

ДЋ